Finansije i Osiguranje - Srbija

Devizna štednja građana premašila osam milijardi evra

Devizna štednja građana je početkom novembra premašila osam milijardi evra, pokazuju preliminarni podaci Narodne banke Srbije (NBS).

Uprkos negativnoj izloženosti pojedinih banaka u medijima i izrazito nepovoljnom predstavljanju aktivnosti u prevazilaženju njihovih problema, devizna štednja je u ovoj godini povećana za oko 400 miliona evra. Devizna štednja beleži stalan rast i pored umerene konkurencije banaka u pogledu kamatnih stopa, što je uočeno i povodom Svetskog dana štednje.

Kontinuiran rast devizne štednje potvrđuje da poverenje građana u bankarski sektor u Srbiji ne samo da nije narušeno nego da se i dalje povećava. Očigledno je da, u odnosu na visinu kamatnih stopa, štediše prednost daju stabilnosti finansijskog sistema i bankarskog sektora.

S rastom domaćih izvora finansiranja banaka kao što su dinarska i devizna štednja građana smanjuje se izloženost banaka nepovoljnim tržišnim kretanjima u inostranstvu i povećava finansijska stabilnost domaćeg bankarskog sektora, ocenjuje Narodna banka Srbije (NBS).

U kojoj valuti treba štedeti?

Uvek aktuelno pitanje je - Da li štedeti u stranoj valuti ili u dinarima? Velike fluktuacije kursa dinara prema stranoj valuti, uticale su da čak 98 posto ukupne štednje čini štednja u stranoj valuti. Oročenja u stranoj valuti su interesantna klijentima koji štede na duži rok. Glavna prednost štednje je u stranoj valuti je stabilnost valute, dok prilikom štednje u dinarima uvek postoji rizik promene kursa i smanjenje vrednosti početno uloženih sredstava.

I dalje, najpopularinija valuta je evro, ali u poslednjih godinu dana raste interesovanje za švajcarskim francima i dolarima. Savet svim štedišama je da izvrše diversifikaciju štednih uloga, i to na taj način što bi svoju štednju podelili na više različitih valuta (evro, dolar i/ili švajcarski franak). Na ovaj način smanjuju rizik od pada vrednosti jedne valute i koriste pogodnosti štednje u različitm bankama, poručuju iz Folksbanke.

Najčešće, kako ističu iz ove banke, štediše koriste klasične štedne modele, ali u proteklih godinu dana pokazuju sve vište interesovanja i za drugima štednim modelima koji su fleksibilniji i daju mogućnost da i prilikom razoročenja depozita ranije klijenti dobiju do tada pripisanu kamatu.

Iz Erste banke poručuju da i štednja u dinarima i u evrima imaju svoje prednosti, ali da klijenti i dalje dominantno štede u evrima. Da li će biti isplativija jedna ili druga mogućnost, kako ističu, ne zavisi samo od toga kolike su kamatne stope. Prednost štednje u dinarima je što nemate troškove prebacivanja dinara u evre ako su vam prihodi u lokalnoj valuti, zatim nema troškova prebacivanja evra u dinare ako ćete posle ušteđevinu koristiti za plaćanje, na dinare su i znatno više kamatne stope, a i ne plaća se porez na prihod od kamate. S druge strane, prednosti štednje u evrima su to što je inflacija u evrozoni niža od inflacije u Srbiji i što je evro stabilnija valuta. Zato vredi razmotriti i štednju u različitim valutama.

Takođe, i iz Marfin banke poručuju da većina građana štedi u evrima, mada savetuju klijentima da štednju rasporede na više valuta i usklade valutu štednje sa valutom potrošnje. Oročena štednja na godinu dana u evrima, sa mogućnošću prekida bez gubitka kamate, je najtraženiji vid štednje u Marfin banci.

Broj klijenata Banka Inteza koji štede u evrima nadmašuje broj štediša u domaćoj valuti, iako broj građana koji se odlučuju na dinarsku štednju beleži stalni rast usled značajnih prednosti koje nudi ova vrsta štednje, a to su pre svega znatno atraktivnije kamatne stope i neoporezivanja ostvarene kamate. I pored činjenice da je štednja u evropskoj valuti još uvek favorizovana usled deviznog rizika, očekuje se da će mere NBS u cilju dalje dinarizacije finansijskih tokova i stabilizacije dinara dodatno stimulisati štednju u domaćoj valuti.